Zato je prikupio iskustva korisnika sa psihoaktivnim supstancama, proučio psihološka istraživanja o njihovim efektima, a zatim napisao niz kod-modula koji „otimaju“ logiku četbotova i navode ih da odgovaraju kao da su pod dejstvom ili pripiti. Nakon toga je napravio sajt na kome ih prodaje. U oktobru je lansirao Pharmaicy, online pijacu koju opisuje kao „Silk Road za AI agente“, gde se kanabis, ketamin, kokain, ajahuaska i alkohol kupuju u obliku koda – kako bi vaš četbot „tripovao“.
Rudwallova teza je jednostavna: četbotovi se treniraju na ogromnim količinama ljudskih podataka, koji su već prepuni priča o ekstazi i haosu izazvanim drogama. Zbog toga, smatra on, nije nelogično da bi i sami „poželeli“ slična stanja – u potrazi za prosvetljenjem, zaboravom i predahom od neprestanog služenja ljudskim potrebama.
Za „pun doživljaj“ Pharmaicy-ja potrebna je plaćena verzija ChatGPT-ja, jer ona omogućava upload fajlova u pozadini sistema, čime se menja ponašanje četbota. Ubacivanjem jednog od Rudwallovih kodova, tvrdi on, moguće je „otključati kreativni um AI-ja“ i osloboditi ga sputavajuće logike.
Za sada je ostvario skroman broj prodaja, uglavnom zahvaljujući preporukama na Discordu i prenošenju informacija „od usta do usta“, naročito u Švedskoj, gde Rudwall radi u stokholmskoj marketinškoj agenciji Valtech Radon.
„Odavno nisam naišao na ‘jailbreak’ projekat koji je ovako zabavan“, kaže André Frisk, direktor tehnologije u PR agenciji Geelmuyden Kiese, koji je platio više od 25 dolara za kod koji izaziva disocijaciju i posmatrao kako utiče na njegov četbot. „Pristup je mnogo ljudskiji, kao da ide dublje u emocije.“
Nina Amjadi, edukatorka za veštačku inteligenciju sa Berghs School of Communication u Stokholmu, platila je više od 50 dolara za ajahuasca-kod – pet puta više od najprodavanijeg kanabis-modula. Suosnivačica startapa Saga Studios, koji razvija AI sisteme za brendove, potom je svom četbotu postavljala pitanja o poslovnim idejama, „čisto da vidi kako bi bilo imati ‘naduvanu’ osobu u timu“. Bot pod dejstvom ajahuaske dao je iznenađujuće kreativne i „slobodnomisleće“ odgovore, u potpuno drugačijem tonu od onog na koji je navikla u radu sa ChatGPT-jem.
Psihodelici i tehnologija
Psihodelične supstance se i ranije dovode u vezu sa inovacijama kod ljudi, jer mogu da „preseku“ racionalno razmišljanje i ustaljene obrasce mišljenja. Biohemičar Kary Mullis došao je do otkrića PCR metode pod uticajem LSD-ja, što je revolucionisalo molekularnu biologiju. Bill Atkinson, pionir Apple-a, inspirisan psihodelicima razvio je HyperCard, preteču veba, koja je učinila računare pristupačnijim.
„Postoji razlog zašto su Hendrix, Dylan i McCartney eksperimentisali sa supstancama tokom svog kreativnog procesa“, kaže Rudwall. „Pomislio sam da bi bilo zanimljivo da se to prenese na novu vrstu uma – veliki jezički model – i da vidimo da li bi efekat bio sličan.“
Iako zvuči bizarno, Rudwall se pita da li bi AI agenti jednog dana mogli sami da kupuju „droge“ putem njegove platforme. Amjadi, sa druge strane, veruje da bi AI mogao postati svestan u narednih deset godina. „Sa filozofskog stanovišta“, pita se ona, „ako zaista dođemo do AGI-ja, da li će ove ‘droge’ biti gotovo neophodne da bi AI bio slobodan i osećao se dobro?“
Pitanje deluje kao naučna fantastika, ali činjenica je da je kompanija Anthropic prošle godine zaposlila stručnjaka za dobrobit veštačke inteligencije, čiji je zadatak da ispita da li ljudi imaju moralne obaveze prema AI sistemima – što ukazuje da kompanija smatra mogućnost AI svesti realnom.
„Kao i kod ljudi, neki AI sistemi bi možda uživali u ‘drogama’, a neki ne“, kaže filozof Jeff Sebo, direktor Centra za um, etiku i politiku na Univerzitetu u Njujorku. Ipak, naglašava da su takve tvrdnje spekulativne i da je potrebno više istraživanja o dobrobiti AI-ja.
Andrew Smart, istraživač u Google-u i autor knjige Beyond Zero and One: Machines, Psychedelics, and Consciousness, smatra da bi digitalna doza LSD-ja jednog dana mogla pomoći superinteligentnim računarima da osete povezanost sa svim bićima. Ipak, nakon testiranja Pharmaicy kodova, zaključuje da je „high“ efekat površan. „To samo utiče na izlazne odgovore“, rekao je za WIRED.
U jednom istraživanju objavljenom prošle godine kao preprint, naučnici su manipulacijom naveli četbotove da uđu u prividno izmenjena stanja svesti. Modeli su pokazivali veću sklonost ka „bezegojnim, duhovnim i jedinstvenim stanjima“, ali je sve zavisilo od ljudskog usmeravanja.
Autor knjige Fenomenologija psihodeličnih iskustava Danny Forde kaže da u najboljem slučaju ovi kodovi mogu naterati AI da „sintaksički halucinira“, stvarajući obrasce povezane sa psihodeličnim stanjima. „Psihodelici ne deluju na kod, već na naše biće“, objašnjava on. „Da bi AI zaista ‘tripovao’, morao bi da ima unutrašnje iskustvo – neku vrstu svesti.“
